Недеља сећања и заједништва у ОШ „Вељко Дугошевић“
У времену у ком се често заборављају истинске вредности, у коме је све брзо, пролазно и површно, застајемо – да бисмо се сетили. Да бисмо се сетили не само онога што је било тужно и тешко, већ и онога што нас је повезало, научило да будемо људи, и оставило траг у нама.
Недеља сећања и заједништва у нашој школи није само програм или датум у календару. То је прилика да са ученицима говоримо о ономе што је дубоко: о осећањима, о емпатији, о подршци, о пријатељству, о правди и поверењу. То је тренутак у ком деца уче да речи имају снагу, да поглед може да охрабри, да тишина може да буде знак поштовања, а загрљај јачи од хиљаду речи.
У духу тога, током ове недеље реализован је низ садржајних, дубоко осмишљених и емоционално значајних активности у којима су учествовали сви ученици и запослени у школи. Свака активност носила је посебну поруку, а заједно су испричале једну већу причу – причу о школи као простору људскости.
✍️ Речи које граде свет
На часу српског језика, ученици комбинованог одељења другог и четвртог разреда са учитељицом Љиљаном Павловић учествовали су у активности „Речи које граде свет“. Посвећени сећању на трагично настрадалу децу у школи „Владислав Рибникар“, писали су поруке љубави, подршке, заједништва и нежности.
Своје поруке поставили су на симболично Дрво доброте, сећања и заједништва – инсталацију која приказује да из корена сећања израстају гране повезаности, а цветови љубави и емпатије цветају у сваком разреду и сваком срцу.
📐 Пропорције пријатељства – математика са срцем
Ученици шестог разреда, са наставником Небојшом Илићем, на часу математике су показали да пропорције нису само бројеви – већ начин да разумемо шта значи праведно делити: задатке, време, труд и подршку.
Рад у паровима, поруке које су настале, као и заједнички пано под називом „Пропорције пријатељства“, сведоче да и у настави може живети људска вредност – ако јој дамо место.
🌱 Љубав се љубављу враћа
Ученички разред првог и трећег разреда, са учитељицом Биљаном Манојловић, засадили су дрво у школском дворишту. Симболичном активношћу под називом „Љубав се љубављу враћа“, ученици су показали да природи можемо да дарујемо живот, као што и природа нама даје – снагу, лепоту и смирење.
Ово дрво постаје живи подсетник да се доброта сади, негује и расте – као пријатељство међу њима.
💬 Од игре до насиља
На радионици коју је реализовала саветница Ивана Павловић, ученици VIII разреда из ОШ „Вељко Дугошевић“ и ОШ „Угрин Бранковић“ из Кучева кроз трансформативни дијалог истраживали су приповетку „Деца“ Иве Андрића.
Ученици су дискутовали о вршњачком искључивању, емоционалном и физичком насиљу, и учествовали у активностима које развијају емпатију и критичко мишљење. Завршна активност – размена карата пријатељства – била је гест поверења, блискости и охрабрења.
🖼 Наша заједничка прича
Радионица „Наша заједничка прича“, коју су реализовали наставници Марина Лазић, Весна Велимировић и Небојша Илић, објединила је све разреде у један тим. Циљ је био једноставан и дубок: да ученици кроз фотографије, поруке и цртеже, направе заједнички постер успомена.
Постер, који сада краси хол школе, носи у себи дечје рукописе, осмехе, прве учитељице, школске приредбе, другарства и тренутке који се не бришу. То је наша прича – исписана свим бојама и срцима једне велике школске породице.
🏃♀️ Игра покреће заједништво и међусобно поштовање
У оквиру Недеље сећања и заједништва, наставница физичког васпитања Ђурђица Миљковић и учитељица Љиљана Павловић реализовале су заједнички час за ученике другог, четвртог и петог разреда. Мото часа био је: „Игра покреће заједништво и међусобно поштовање“.
Кроз бројне тимске и кооперативне игре, ученици су имали прилику да развијају сарадњу, фер-плеј и емпатију. Посебан акценат стављен је на подршку и охрабрење – старији ученици бодрили су и помагали млађима, а резултати игара били су у другом плану у односу на заједништво и лепоту различитости.
Час је завршен заједничким разговором о вредностима толеранције, сарадње и прихватања. Ученици су закључили да спорт није само надметање – већ прилика да пружимо руку, да оснажимо једни друге и да свет учинимо пријатнијим местом за све нас.
Јер када подржавамо једни друге – свет постаје боље место.
💖 Завршна порука
Ова недеља нас је подсетила да је школа више од оцене и плана наставе. Она је место где деца први пут уче како изгледа праведност, како се гради поверење и како боли неправда.
У њој деца расту, али и ми, одрасли, добијамо прилику да будемо бољи – ако их чујемо.
Хвала свим ученицима, учитељима, наставницима и сарадницима који су својом пажњом, речју и срцем допринели да ова недеља буде светла и значајна.
Јер када делимо знање, труд, разумевање и љубав – у правим пропорцијама – не гради се само заједница. Гради се човек.
